Jovica Dejanović rođen je 1957. god. u Vranju. Diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti, odsek slikarstvo u klasi profesora Nusreta Salihamidžića 1980. god. u Prištini. Clan ULUS-a od 1985. god.

"...Od ciklusa "Stradanja", preko "Čađi i pozlate" do ciklusa pejsaža i "Znakova i znamenja" i ponovo pejsaža u njegovoj materijalizaciji egzistira potreba da se taloženjem hromatskih struktura dobije struktura palimpsesta sa koje se "čita" sva tragična slojevitost sudbine naroda kome pripada, potreba da se reaktualizuje mit o traganju za transcendentnom zemljom, o neminovnosti sudbine i lutanjima zemljom tame prema slabašnoj svetlosti izgubljenog raja. Traganje slikom za izvorima sopstvenoga usuda pokazuje, u njenoj fakturi, dramatično sukobljavanje suprotstavljenosti sveta u kojem nastaje. Dodirivanje dobra i zla, života i smrti predstavlja oblik autentičnog vizuelizovanja heterogene stvarnosti koju umetnik živi bez ostatka. Doživljavajući katarzu kroz vizuelizaciju epa o tragičnoj sudbini naroda on nastoji da ukaže na istinu da se jedan događaj nikada ne odigrava samo jednom već se odigrava i odigravaće se večno."
-Izvod iz recenzije Srđana Markovića, istoričara umetnosti

Nagrade:
1982. Nikšić, Otkupna nagrada 4. septembarski salon mladih
1989. Beograd, Otkupna nagrada "Boj na Kosovu - šest vekova"
1989. Vranje, nagrada publike i druga nagrada žirija na izložbi "SVI"

Zoran Petrušijević - Zop je rođen 1943. god. u Vranju. Diplomirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu i magistrirao 1968. u klasi prof. Ljubice Sokić. Član je ULUS-a od 1972.

"U brojnim primerima kada savremeni stilovi dominiraju, Petrušijević zauzima posebno mesto: njegovo delo je ona neophodna veza između intimističkog i ekspresivnog, između transparentnog i sakrivenog. Delo dovoljno osobeno da lako privuče pažnju."
-Bratislav Ljubišić (iz knjige "Plava linija trajanja")

"To je predstava realizovana intenzivnom slikarskom akcijom kroz dobro pronađeni ton, potez četkom i veoma odnegovanu fakturu, koja poseduje lepotu i sjaj prizora koji osvaja gledaoca već u prvom dodiru s delom."
-Izvod iz recenzije Srđana Markovića, istoričara umetnosti

"Te slike nisu promišljanje već snažan doživljaj, saopšten kao u nekoj napetoj igri, čas kontrolisanim, čas krajnje slobodnim potezima četkice. Gotovo dečja bezazlenost kojom zrače, navodi nas da otvorenih očiju zakoračimo u umetnikov svet, gde malo prekasno shvatamo da ovaj praznik za oči može da nam stegne srce."
-Ljiljana Petrušijević

Nagrade:
1974. Druga nagrada ULUS-a za slikarstvo
Beograd, Otkupna nagrada FLU
Beograd, Otkupna nagrada Jugoexport-a
1997. Vranje, prva nagrada žirija na II Novogodišnjem salonu Galerije narodnog muzeja

Nataša Dimitrijević rođena je 1979. godine u Vranju. 2004. god. Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, u klasi profesora Slobodana Roksandića. Trenutno je na završnoj godini postdiplomskih studija, odsek zidno i monumentalno slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Đura Radlovića

„ Iskazavši u svom studijskom interesovanju i unošenju u slikarske postupke smeo i impulsivan pristup, Nataša Dimitrijević se iskazala u profilisanim i zahtevnim tehničkim i kompozicionim odlikama likovnih ostvarenja. Kroz tematske repertoare slikarstva i mozaika, postalo je jasno da se ne radi samo o pukom vezivanju za izabran motivski repertoar južne Srbije i regionalno južnog Balkana, već i da njena opredeljenja poprimaju odlike istrajnosti u kojoj se tehnološke recepture i slojevi evropske slikarske ekspresije dovode u vezu sa izdvojenim vrlinama kreiranja samosvojnog sveta. Njena motivska rešenja koja prizivaju ekspresivnost kolorizma najznačajnijeg nasleđa rane moderne umetnosti u Srbiji, otimaju se ka produktivnoj postavci i sintezi kompozicionog predstavljanja, jednako likovne građe iz programa, tako i mogućih inovacija.“
-dr Nikola Šuica, istoričar umetnosti

-Učesnik je više međunarodnih kolonija i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
2006 Učestvovala na X svetskom kongresu mozaičara u Skoplju, Makedonija

Dejan Trajković rođen je 1966. god. U Prištini. Fakultet umetnosti odsek slikarstvo završio u klasi profesora Hilmije Ćatovića 1993. god. u Prištini. Član ULUS-a od 1999. god.

"Ponuđenom izložbom slika Dejan Trajković se predstavlja kao umetnik osobenog senzibiliteta koji stvara asocijativna i sasvim apstraktna dela. On stvara ciklus slika sa temom apstraktnog pejzaža iskazujući likovnim elementima, prvenstveno bojom, lčan, intiman doživljaj prirode u kojoj vlada ono maštovito, sanjarsko, bajkovito. To nisu predstave realnih predela već sećanja na ličnu impresiju i emocionalni doživljaj viđenog. Težeći ka autonomiji slike, a samim tim i većoj umetničkoj slobodi, oslobodio je sliku svega suvišnog. Boja gospodari slikom i njome autor pokušava da reši čisto estetske probleme. Postupkom svođenja gubi se predmet ali asocijacije na viđeno još uvek postoje, iako je proces njihovog nestajanja započet. Otuda, u okviru apstraktno slikanog polja prisutni su oblici koji podsećaju na drveće, koje je nosilac simboličkog značenja i koje definiše i objašnjava samu sliku..."
-Izvod iz recenzije Jelene Ničić, istoričarke umetnosti, povodom izložbe "Drveće"

Dragan Dejanović rođen je 1981. god. U Nišu. Umetničku školu završio 2000. god. a Fakultet umetnosti, odsek slikarstvo, u klasi profesora Đura Radonjića 2005. god. u Nišu. Član ULUS-a od 2006. god.

"Upravo insistiranje na asocijaciji kao obliku uspostavljanja odnosa sa svetom ili, tačnije, obliku njegove transfiguracije predstavlja okosnicu oko koje Dragan Dejanović gradi vizuelni iskaz. Razume se da je takvoj Dejanovićevoj potrebi podređena čitava vizuelna aparatura slike zasnovana na dobro konstruisanoj crtačkoj nervaturi uvučenoj duboko ispod hromatskog sloja, na širokom, energičnom potezu kontrolisane unutrašnje ekspresije, na kolorističkim sudarima i dodirivanjima različitih faktura koje se kreću u dijapazonu od hotimičnog ostavljanja tragova četke na bojenom sloju do promišljenog građenja enformel strukture čiji je cilj da smiri hromatski prasak u tkivu slike. Iako deluje energično i robustno ovo slikarstvo u suštini nosi, u svojim dubokim slojevima, jednu fino satkanu, dragocenu lirsku nit koja izražava stvaraočev intimni stav prema svetu kojim je okružen, njegovu potrebu za istinskim dodirivanjem sopstvenoga bića sa bićem pejsaža iz kojeg na belinu platna iznosi suptilne lirske treptaje što nastaju u trenucima kada se duboki unutrašnji mir stvaraočevoga bića stopi sa iskonskim mirom prirode"
-Izvod iz recenzije Srđana Markovića, istoričara umetnosti, povodom izložbe "Pejzaži", 2004. god.